Вучко

 

 


Вучков свет уметности...

 

Ко не зна за Ђоконду, чувено ремек-дело Леонарда да Винчија?

Ђокондино лице познато је читавом свету, њен лик био је и остао најчешће репродукована слика.

Без обзира на своју популарност Ђоконда остаје загонетка. Ова слика обавијена је тајном и сваки пут када је посматрамо, обузима нас зачуђујуће осећање да откривамо нешто ново, невиђено раније – као кад пејзаж који знамо како изгледа лети изнова откријемо видевши га ујесен уроњеног у тајанствену измаглицу.                                Мона Лиза (скраћено од Мадона Лиза) је насликана према трећој жени фирентинског богаташа по имену Франческо ди Бартоломео дел Ђокондо, отуда и назив слике – Ђоконда.

Типичан за Леонардов сликарски стил, сфумато овде подвлачи тајанствену снагу природе, коју човек може само да види и осети, али не и да докучи разумом. Тај сукоб између видљивог и невидљивог рађа нејасан немир који појачава беспомоћност пред природом и временом : човек не зна куда да иде, јер је његов живот попут пута који вијуга кроз мрачни пејзаж иза Ђокондиних леђа. Почиње ниоткуда и не води ничему. Леонарда узнемирује питање о човековом месту на овом свету и, чини се, један од могућих одговора изражава осмехом непоновљиве Мона Лизе: тај иронични осмејак представља знак потпуног поимања краткотрајности људског постојања на земљи и покорност вечном поретку природе. У томе лежи Ђокондина мудрост.             Насликана у Италији, Ђоконда је заувек остала у Француској – вероватно као награда за гостопримство које је ова земља указала сликару.

 

Леонардо да Винчи, један од најпознатијих сликара на свету, рођен је 15. априла 1452. године у варошици Винчи крај Фиренце. Био је ванбрачни син жене о којој се ништа не зна, претпоставља се да је била млада сељанка по имену Катарина. Његов отац, Пјеро да Винчи, четврта генерација нотара, био је веома добростојећи човек, земљопоседник и носио је титулу сињора.

Леонарда су још за живота називали генијем. Био је свестрано надарен, људи око њега су га тешко прихватали, али он је слушао сопствени инстинкт и бавио се оним што га је занимало – музика, архитектура, скулптура, анатомија, математика, војна техника, механика, сликарство... Најразноврсније ствари су привлачиле његов бриљантни ум. Готово све слике настале из његовог киста су ремек-дела:                                      Благовести, Тајна вечера, Поклоњење мудраца, Богородица у Пећини, Дама с хермелином...

...и наравно, Мона Лиза. Толико о овој интригантној слици овог пута, дружење са неким великим уметником настављамо у идућем броју!

Надам се да сте уживали!

Ивана Димитрић Пешић

професор ликовне културе

 

 


 

Интервјусанаставником...

Ивана Димитрић Пешић, наставница ликовног

1. Какви сте били као дете?
- Као дете сам била тиха, повучена помало стидљива.
2. А школа? Какав сте били ученик?
- Одличан ученик сам била, волела сам школу, мада нисам била Вуковац.
3. Да ли сте и као дете хтели да будете наставница?
- Одувек сам волела да цртам, и привлачило ме је све што има везе са уметношћу. Љубопитива сам била и као дете, таква сам и данас.
4. Како бисте себе описали у једној реченици?
- Неко ко много воли живот и цени све лепо и добро што је Господ створио.
5. Коју врсту музике слушате?
- Класичну, рок, блуз, староградску.
6. Омиљена песма?
- Не постоји конкретно ниједна, у одређеном тренутку може се човек одушевити одређеном мелодијом.
7. Певач, певачица?
- Као дете сам обожавала Битлсе, Елвиса, Мадону... Данас и даље волим да их слушам, али и многе друге, све зависи од тренутног расположења.
8. Глумац, глумица?
- Има их много, али издвојила бих Жилијет Бинош, Ал Паћина, Роберта де Нира, Хавијер Бардема, Пенелопе Круз...
9. Омиљена књига?
- Волим руске писце : Достојевског, Чехова, Пушкина. Од онога што сам последње прочитала издвојила бих роман Орхана Памука “Зовем се црвено.“
10. Да ли пратите моду?
-
Boлим да знам шта је тренутно у тренду, али се облачим онако како мени прија! Не робујем моди нипошто.
11. Омиљени модни детаљ?
- Антонио Бандерас “Спирит“ .
12. Шта гледате, а шта не гледате на телевизији?
- Волим да погледам добар филм, и кад имам времена неке од сјајних документарних емисија као што је “ Сасвим природно“ Јована Мемедовића. Не пратим серије, нити риалити испразне тв параде.
13. Шта вас опушта?
- Добра књига, масажа, топла купка...
14. Коју генерацију ћете памтити?
- Сваку по нечему, али посебно генерацију 1996. годиште, били су изузетни. Моје 8-4.
15. Шта цените код деце?
- Културу, искреност, жељу за новим сазнањима... Као и код одраслих, уосталом.
16. Шта им поручујете?
- Да уче вредно, буду добри пријатељи једни другима и биће добри људи.
17. Тема броја је : “Различити смо, па шта?!“. Како ви то разумете?
- Сви смо ми различити, али да није тако било би досадно. Овако има и пекара, и лекара, писаца и пчелара и сликара... Али сви треба
да водимо рачуна о себи, својим ближњима и о нашој лепој зеленој планети!

 


 

 

Интервјусанаставником...

Данијела Пећанин, учитељица

1. Какви сте били као дете?
- Била сам несташна и радознала девојчица.
2. А школа? Какав сте били ученик?
- Завршила сам учитељски факултет у Београду.
3.Да ли сте и као дете хтели да будете учитељица?
- Жеља да будем учитељица јавила се у тринаестој години,када сам и одлучила чиме ћу се бавити.
4. Како бисте себе описали у једној реченици?
- Добар и искрен пријатељ.
5. Коју врсту музике слушате?
- Зависи од расположења, али највише волим стару забавну музику.
6. Омиљена песма?
- Немам неку посебну, свака на свој начин.
7. Певач, певачица?
- Омиљени певачи из младости су Здравко Чолић и Брена.
8. Глумац, глумица?
- Наши Драган Николић и Милена Дравић.
9. Омиљена књига?
- Има их више, али бих издвојила “Вода из камена“ Љиљане Хабјановић.
10. Да ли пратите моду?
- Не нешто посебно.
11. Омиљени модни детаљ?
- Ешарпе.
12. Шта гледате, а шта не гледате на телевизији?
- Волим да гледам филмове, а не волим политичке емисије и емисије типа “Гавриловићи“ и “Дуле и Радојка“.
13. Шта вас опушта?
- Музика и филмови.
14. Коју генерацију ћете памтити?
- Сваку генерацију ћу памтити по нечему, али малчице ћу издвојити прву генерацију у којој је био и мој син Милош.
15. Шта цените код деце?
- Највише ценим отвореност и искреност.
16. Шта им поручујете?
- Поручила бих им да буду оно што јесу, да истрају у својим намерама и да увек ствари гледају са позитивне стране.
17. Тема броја је : “Различити смо, па шта?!“. Како ви то разумете?
- Различитост је саставни део живота и треба је прихватити са свим врлинама и манама.

 

 

Светлана Кобас и Александра Станковић VII/1